На трагу нових открића на Царичином граду -Од Византије до Лувра-

0

Археолошки институт из Београда на челу са др Иваном Бугарским и Вујадином Иванишевићем археологом и чланом САНУ, као и Француски тим археолога којим руководе Катрин Вандерхајде и Бернард Бавант су од прошле недеље на Царичином граду где по свитању излазе на терен не би ли открили још коју занимљивост овог мистичног локалитета.

Српско – Француски тим археолога тренутно ради на истраживању тетраконхалне цркве у доњем граду локалитета, једног изузетног објекта према речима вођа тимова истраживача, који је откривен георадарским снимцима 2015.године.

„Осим што откривамо цркву из 6.века, једну од најважнијих у Царичином граду, открили смо једно „изненађење“. Први пут у истраживању овог локалитета, које је стварно дугачко, смо нашли јасно дефинисане средњовековне целине и те целине доказују да је Стефан Немања преузео ове просторе од Византије и засновао српску Дубочицу“ рекао је Бугарски додавши да је Царичин град изузетно важан пре свега за Европу јер је најзанимљивији локалитет рановизантијске епохе, задужбина Цара Јустинијана, чувеног по разним војним и градитељским достигнућима, најпознатији по изградњи Аје Софије или Свете Софије у Истанбулу и Царичиног града надомак Лебана.

Да је светска наука заинтересована за овај локалитет говори и тренутна посета АРТЕ телевизије која ради прилог о Византији који ће бити приказан у Лувру. Поред светски познатих археолошких локација које ће уснимити, ових дана су гости Царичиног града на којем бележе најзанимљивије секвенце .

По свему судећи, овај град крије много тајни, поред тога што није дуго живео у 6.веку, средином тог столећа се мењао, у 7.веку је престао да живи, а сада je установљено да се живот у самом граду одвијао и у 12. веку.

ПОДЕЛИТЕ.