У оквиру међународног археолошког истраживања “Пуста Река Пројект” који је започет 2017. године прва ископавања започета су ове године 20. августа на археолошком локалитету „Свињаричка Чука“ у непосредној близини локалитета Царичин Град. Партнери на пројекту су Институт за оријенталну и европску археологију, ОРЕА, Аустријске академије наука, Археолошки институт у Београду и Народни музеј из Лесковца. Аустријско-српски тим истраживача представиће остатке поменутих трагова насељавања, као и одабране налазе 19. септембра у 12 сати на самом локалитету.
Фокус пројекта усмерен је према Лесковачкој котлини и њеном развоју у праисторији. Новонастала аустријско-српска истраживачка делатност има за циљ да детаљно анализира поменуту област, као један важан регион јужноморавског слива, за који се верује да представља чвориште међуљудских комуникација кроз различите периоде људске прошлости. До сада је откривено свега неколико локалитета, углавном захваљујући случајним површинским налазима, како до сада нису реализована систематска истраживања најсавременијим методама.
Главни циљ пројекта јесте препознавање пејзажа у прошлости, као и социо-културног развоја различитих заједница, почев од првих земљорадника и сточара који су ове просторе насељавали пре око 8000 година, преко бакарног доба, све до краја бронзаног доба пре око 3000 година, и проналажење њиховог места у ширем окружењу. На основу интердисциплинарних рекогносцирања која су реализована током 2017. године, прве пробне сонде истражују се на до сада непознатом локалитету Свињаричка Чука, у непосредној близини Царичиног Града.
Резулатати досадашњих истраживања указују на неколико различитих периода насељавања овог локалитета, од раног и средњег неолита (око 6000-5500 пре н.е.), позног бакарног доба (око 3500-3000 пре н.е.) и средњег и позног бронзаног доба (око 1800-1100 пре н.е.).
Такозвани процес неолитизације између Анадолије, Егеје и Балкана налази се у фокусу пројекта. Потрага за најранијим земљорадницима и сточарима у лесковачкој колтини осврће се на питања када, како и на који начин су прве неолитске заједнице дошле на територију европског континтента. Чини се да територија јужне Србије, а посебно слива Јужне Мораве игра важну улогу у ширењу раног неолита пре око 8000 година.
Различити научни интереси утицали су на то да област Пусте Реке буде изабрана као погодно тло за будућа проучавања, како до сада нису реализована систематска истраживања локалног или међународног карактера. Народни музеј у Лесковцу и Археолошки институт у Београду свакако представљају добро припремљене и искусне партнере за овај пројекат. Након реализованог пројекта систематског рекогносцирања 2017. године и резултата истраживања 2018. године, у плану је формирање дугорочног истраживачког пројекта у области Лесковца, са циљем дијахроног истраживања
ранонеолитских локалитета и развоја окружења у праисторијском периоду. Истраживање раног неолита, заједно са бакарним и бронзаним добом пружиће увид у промене и развој праисторијског пејзажа.Свега неколико случајних налаза указују на постојање Старчевачке културе у лесковачкој области, тако да је познавање ранонеолитског насељавања овог краја остало нејасно. Да ли су ове најрање заједнице своју економију заснивале на земљорадњи? Да ли су ово биле групе земљорадника и сточара? Да ли су своју економију заснивали на припитомљеним биљкама и животињама? Да ли је процес неолитизације био под утицајем мобилности која је усвојена од стране локалних ловаца-сакупљача? Будућа истраживања новог локалитета Свињаричка Чука пружиће увид у праисторију ове области као и у међурегионални развој у областима Егеје и континтенталне Европе.
Извор: Инфо центар Југ
