Инспектори су добили налог да изврше контоле у свим млекарама које су
биле на списку оних у којима се продаје млеко неисправног квалитета,
а било која одступања биће санкционисана, најавио је в.д. директор
Како је навео, ветеринарска инспекција је, на основу информација да је у
одређеном броју узорака млека дошло до одступања у квалитету и
бактерологији,
послата у институцију која је вршила анализе ради увида у резултате.
Након тога, истиче Петровић, инспектори су добили налог да изврше
ванредну инспекцију, контролу рада и контроле општих и посебних услова и
хигијене свих млекара које су биле на списку.
„У току контроле ће се вршити и преглед објекта, услова рада и
запослених радника, контрола и узорковање улазне сировине као и готових
производа“, истакао је он.
Било која одступања која се евентуално пронађу, каже он, биће
санкционисана или привременим затварањем објекта или затварањем на дужи
период.
Анализу 22 узорка пастеризованог млека различитих произвођача спровео је
Научни институт за ветеринарство у Новом Саду,
а том анализом је утврђено да је млеко у кесама појединих произвођача
сумњивог квалитета и да је у код осам од 22 контролисана узорка откривен
виши ниво бактерија од дозвољених.
Ове информације саопштио је у петак председник Националне организације
потрошача Србије Горан Паповић.
„Након све учесталијих пријава, решили смо да обиђемо целу Србију како
бисмо прикупили узорке из млекара.
Оно што се на први поглед може закључити јесте да су велики произвођачи
изузетно педантни и да у њховом млеку нема бактерија, за разлику од
малих млекара у чијем меку у кесама је откривено присуство ешерихије
коли и ентеро бактерије“, рекао је Паповић.
С обзиром да Национална Организација потрошача Србије – НОПС поред
унапређења области заштите потрошача путем едукације и пружања правне
помоћи,
има за циљ и обавезу да врши контролу квалитета и исправности производа
на тржишту Републике Србије, овај пут смо се осврнули на квалитет и
безбедност основне животне намирнице,
посебно заступлјене у исхрани деце – МЛЕКА.
Како смо у прилици све чешће да чујемо о бројним неисправним производима
намењених пре свега за исхрану најмлађих, извршили смо потребне анализе
млека свих регистрованих произвођача на територији Републике Србије.
Резултати су показали да велики произвођачи поред унапређене
технологије у производњи, воде рачуна и о хигијени,
односно безбедности производа, док је код млека мањих произвођача
установлјено присуство одређених бактерија, опасних по здравлје.
Ступањем на снагу „Правилника о општим и посебним условима хигијене
хране у било којој фази производње,
прераде и промета“ (Сл. гласник РС 72/2010) уведен је нови систем
контроле хране усклађен са прописима Европске уније.
Показателји хигијене процеса (Ентеробактерије и Е. цоли) се испитују у
млеку и производима од млека само док су под наџором произвођача,
односно узорковање се врши само у млекари. То значи да је систем
контроле у млекари такав (ХАЦЦП и предусловни програми) да осигурава
добру хигијену процеса.
Млекаре добру хигијену процеса доказују лабораторијским испитивањима и
низом контролних мера које стално прате, а морају да покажу на увид
надлежном ветеринарском инспектору.
Сви регистровани објекти за производњу и промет хране у Србији имају
уведен ХАЦЦП систем,
међутим, колико овај систем постоји само на папиру а колико заиста живи
у производњи показују резултати испитивања присуства Ентеробактерија и
Е.цоли у пастеризованом млеку у промету.
На тај начин, мањи произвођачи млека у кесама, не само да обмањују
потрошаче зарад већег профита,
купујући бактериолошки неисправно сирово млеко које ниједна озбилјна
компанија не би откупила, они доводе у питање здравлје свих конзумената,
посебно деце у чијој је исхрани млеко најзаступлјеније.
Анализом 22 узорка пастеризованог млека различитих произвођача, коју је
спровео Научни институт за ветеринарство у Новом Саду,
дошли смо до сазнања да следеће млекаре имају повишен или изразито
повишен ниво присуства бактерија у сировом млеку, у односу на дозволјени
ниво,
иако је млеко у кеси вец обрађен производ. То показује да је ситуација
много гора и морају се хитно предузети заштитне мере и контрола
квалитета млека малих млекара које производе млеко у кесама.
Веће присуство Ентеробактерија и Е.цоли од граничне вредности
установлјено је у производима следећих млекара:
1. Дана 1.6%мм (Врбас) – Ентеробактерија 30000
2. Дана 2.8%мм (Врбас) – Ентеробактерија 30000
3. Житко 3.2%мм (Рашка) – Ентеробактерија 150
4. Браво 2.8%мм (Сурчин) – Ентеробактерија 7500
5. Стадо моје 2.8%мм (Мошорин) – Ентеробактерија 30000
6. Белкино 2.8%мм (Ечка) – Ентеробактерија 1200
7. МК Петровић 3.2%мм (Лесковац) – Ентеробактерија 1000 и Е.цоли 100
8. Млекара Панчево 2.8%мм (Панчево) – Ентеробактерија 1000
Преостали резултати добијених анализа ће бити накнадно објавлјени.
Поставлја се питање, ако је Правилником прописано да произвођач одговара
за хигијенску исправност производа само у процесу производње и паковања,
да ли је могуће да се бактерије појаве у херметички затвореним
производима на рафовима или у фрижидерима?
Ко се позива на одговорност у таквим случајевима и да ли се на такав
начин неоправдано исклјучује одговорност произвођача?
Одговор који смо добили од надлежних инспекцијских органа је да се
бактерије у самом производу током транспорта и складиштења могу појавити
исклјучиво уколико је амбалажа оштећена,
а такав производ се не би смео наћи у продаји. У супротном, уколико је
производ неоштећен, а садржи бактерије, пропуст је дошао приликом
производње и/или паковања истог.
Како тврде у ресорном Министарству, Правилници су усклађени са европским
стандардима. Међутим, након добијених резултата спроведених анализа,
доводи се у питање да ли и на који начин надлежни органи врше контролу
примене тих прописа од стране произвођача млека и млечних прерађевина?
Као удружење, апелујемо на потрошаче да не купују млеко у кесама
поменутих малих млекара јер је оно опасно по здравље!
Апелујемо и на трговинске ланце да не продају ова млека бар из моралних
разлога како би спречили даље тровање деце и људи у Србији.
Апелујемо и на државу и релевантне испекције да пооштре контроле и да се
позабаве млеком јер је управо то најзаступлјенија намирница у исхрани
деце!
Списак свих млекара које су биле конторлисане.
Назив млекаре Град
1. „Млекара Лозница“ Лозница
2. Млекара „Куч“
Крагујевац
3. Млекара „Дана“ Врбас
4. Млекара „Бисер“ Зрењанин
5. Млекара „Панони, Благо равнице“ Зрењанин
6. Млекара „Милановић“ Шабац
7. ПК „Златибор“ Златибор
8. Млекара „Белкино“ Житиште
9. „Млекара Панчево“ Панчево
10. Млекара „Дукат“ Сомбор
11. „Млекара Суботица“ Суботица
12. Млекара „Виндија“ Вараждин
ХР
13. Млекара „Меггле“
Крагујевац
14. Млекара „Имлек“ Падинска
Скела
15. К Плус (ПК Златибор) Златибор
16. Свеже млеко – Меркатор (ПК Златибор) Златибор
17. Млекара „Зорнић“ Тутин
18. Млекара „Фин Агро“ Рашка
19. Млекара „Житко Млек“ Рашка
20. Млекара „Голија“ Рашка
21. „Домаћа млекара“ Маглић
22. Млекара „Лазар“ Блаце
23. Млекара „Стадо моје“ Мошорин
24. Млекара „Милк Хаус“ Ниш
25. Млекара „Био Млек“
Грабовица
26. Млекара „Гложане“
Власотинце
27. Млекара „МК Петровић“ Лесковац
28. Млекара „Белкино“ Ечка
29. Млекара „Браво“ Сурчин
30. Млекара „Милкоп“ Тавник
31. Млекара „Ливада“ Куч
Крагујевац
